Ovdje vam donosimo najnovija istraživanja u liječenju i tretiranju raznih stanja kod osoba sa invaliditetom, posebno onih sa neurološkim oboljenjima/smetnjama.
Multipla skleroza (MS) je hronična progresivna bolest centralnog nervnog sistema koju je teško dijagnostifikovati i za koju još uvijek nema lijeka. Međutim, nova istraživanja pokazuju da je moguće usporiti njeno napredovanje bez zdravstvenih rizika.
U svijetu oko 3 miliona ljudi boluje od ove bolesti a njeni uzroci su i dalje misterija. Ova bolest u većem procentu zahvata žene a većina oboljelih ima između 20 i 50 godina.
Simptomi MS često variraju, mogu se pojaviti i nestati ili se naglo pogoršati. Uglavnom uključuju slabost, bol, zamagljen vid, nedostatak koordinacije, loše pamćenje ili promjene raspoloženja. Rjeđe simptomi izazivaju paralizu, drhtavicu ili sljepilo. Takođe postoje bolesti koje imaju slične simptome.
Zbog svega ovoga multipla sklerozu je teško dijagnostifikovati i liječiti. Danas postoje određeni lijekovi, poznati kao lijekovi protiv B ćelija, koji pomažu u umjerenim napadima i odlažu napredovanje paralize.
Nova studija istraživačkog centra sa Univerziteta u Montrealu, pokazala je da je moguće usporiti napredovanje multipla skleroze te da je moguće prevazilaženje određenih zdravstvenih rizika povezani sa tradicionalnim liječenjem B ćelija.
Jedan molekul može da izmijeni tok
Naučnici su pokazali da blokiranjem molekula zvanog ALCAM (Adhezinski molekul aktiviranih leukocitnih ćelija) mogu da ograniče dotok B ćelija u mozak i na taj način uspore napredovanje MS.
Trenutni prosječan životni vijek ljudi sa MS-om je sedam godina kraći od prosjeka opšte populacije. Iako je ovo veliko poboljšanje u odnosu na ranije godine, naučiti se nadaju da će razviti nove lijekove koji će omogućiti bolju zdravstvenu zaštitu i srećniji život osoba sa MS.
A multipla skleroza kod nas?
Većina osoba oboljelih od multiple skleroze u državama zapadnog Balkana još uvijek nemaju pristup osnovim lijekovima i terapijama ili pravo na izbor lijeka ili načina liječenja kao što to imaju osobe u razvijenim europskim zemljama. Njihova borba za ostvarivanje svojih prava tek predstoji.
Kod nas je raširena i upotreba alternativnih lijekova, poput velikih količna vitamina D kao i mnogih drugih terapija. Upute i iskustva se često dijele na Facebooku u zatvorenim glupama.
Kvadriplegičar, predstavljen samo imenom Tibol (28), poslednje dve godine testirao je pomagalo u istraživačkom centru Klinatek u Grenoblu.
Po završetku testiranja, prvi put je stao na sopstvene noge nakon što je 2015. godine, u teškoj nesreći, zadobio povredu kičme.
Mladom Francuzu su, pre svega, morali da ugrade dva implantata u mozak, preko kojih će se emitovati moždani signali.
On je, zatim, vežbao na virtuelnom simulatoru pokreta, pomoću koga su „dekodirani“ moždani talasi, kako bi na kraju bio napravljen algoritam za „robotsko odelo“.
Da li je kvadriplegičar prohodao?
Tibol je od početka celog procesa prepešačio oko 100 metara.
Iako ova tehnologija izgleda impresivno, ona je zasad samo dokaz da taj koncept može da radi, upozorava profesor iz Londona Tom Šekspir, i dodaje da oko toga ne bi trebalo praviti pompu.
Tibol je, i pored toga, pun optimizma i smatra da je njegovim primerom poslata poruka nade ljudima koji su se našli u stanju poput njegovog.
„Ovo je moguće i pored našeg hendikepa!“, istakao je Tibol.
Šta donosi budućnost?
Svojim razvojem tehnologija sve više ulazi u sferu medicine kako bi ponudila rješenja za širok spektar medicinskih stanja. Međutim, povezivanje mozga sa perifernim uređajima, u ovom slučaju egzoskeletonom, je mnogo više od medicine. To je idući neophodan korak u razvoju čovječanstva. Zbog toga vojska i velike tehnološke kompanije širom svijeta uveliko rade na ovom problemu.
Elon Musk je u julu 2016. osnovao Neuralink Corp. kako bi stvorio interfejs mozga i kompjutera ultra visoke propusnosti za povezivanje ljudi i mašina.
Ne treba sumnjati da će u tome uspjeti ali će za to sigurno biti potrebna decenija ili dvije napornog rada u uslovima mira i ekonomske stabilnosti.
Državni univerzitet u Ohaju proveo je istraživanje kako bi otkrio kako FES (funkcionalna elektrostimulacija ) biciklizam utiče na mišićnu masu kod ljudi sa povredom kičmene moždine. Rezultati istraživanja su ohrabrujući. FES biciklizam nije samo usporio atrofiju, već je značajno povećao mišićnu masu u nogama.
Studija je bila nasumično-kontrolirana ili RCT. RCT se smatra zlatnim standardom u kliničkim istraživanjima. U RCT-u, subjekti su nasumično raspoređeni u grupe. Jedna od grupa prima “standardni” tretman, dok druge grupe primaju tretmane koji se proučavaju.
U ovoj studiji, tretmani su bili FES izometrijske kontrakcije (FES-IC) i FES biciklizam (FES-CE). Za FES-IC, ispitanici su koristili stimulaciju da kontrahuju mišiće nogu bez pomicanja noge. Za FES-CE, ispitanici su koristili FES bicikl za ciklus od povećanja otpora 30 minuta, tri puta sedmično. Dvadeset šest pacijenata koji su imali povrede kičmene moždine između 4 nedelje i 15 sedmica ranije, nasumično su raspoređeni u jednu od tri grupe. Kontrolna grupa nije koristila FES, jedna grupa je izvodila FES izometrijske kontrakcije, a jedan je radio FES biciklizam.
Istraživači su pregledali ukupnu tjelesnu masu tijela (TB-LBM) i masu mršavog tijela donjeg ekstremiteta (LL-LBM). Mjerili su mišićnu masu pacijenata pomoću rendgenskih snimaka. Oni su uporedili početnu mišićnu masu pacijenta sa mišićnom masom nakon tri mjeseca, a zatim nakon šest mjeseci liječenja.
Rezultati FES studije
Rezultati su bili jasni. FES biciklizam je značajno smanjio gubitak ukupne tjelesne mase. Takođe, značajno je povećana masa tijela na donjem ekstremitetu.
Grafikon A na slici pokazuje kako se ukupna mršava tjelesna masa promijenila u odnosu na baznu liniju za tri studijske grupe. Kontrolna grupa (CTRL) je na lijevoj strani, FES izometrijska kontrakcijska grupa (FES-IC) je u sredini, a FES biciklistička grupa (FES-CE) je na desnoj strani.
Postoji sve veći broj dokaza koji podupiru upotrebu FES biciklizma za osobe sa paralizom. Izgradnja mišića je samo jedna od mnogih koristi od FES biciklističkog programa.
Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, oko 250.000 do 500.000 ljudi pretrpi povredu kičmene moždine svake godine. Mnoge od ovih povreda su zbog uzročnika koji se mogu sprječiti, kao što su saobraćajne nesreće i padovi.
Povrede kičmene moždine često dovode do mentalnih poremećaja, sa procenjenom da je 20-30 procenata onih koji pokazuju simptome depresije.
Pored toga, i dalje postoje razne prepreke kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u modernom društvu. Na primjer, djeca sa povredama kičmene moždine će manje vjerovatno da pohađaju školu, a odrasle osobe sa povredom suočavaju se sa većom stopom nezaposlenosti.
Postizanje značajnog oporavka od povreda kičmene moždine je kontinuirani izazov. Međutim, u nedavnoj studiji koju su obavili Javier Ganz i kolege sa Univerziteta Tel Aviv u Izraelu, istraživački tim je predstavio obećavajuće liječenje upotrebom matičnih ćelija kod miševa.
Koriste humane matične ćelije oralne mukoze (hOMSC) ugrađene u matricu skele kako bi popravile povrede kičmene moždine.
Prethodno istraživanje je pokazalo da se hOMSC-ovi mogu indukovati da funkcionišu kao astrociti koji luče faktore koji imaju za cilj poboljšanje neuroprotekcije, rasta ćelija i diferencijacije.
Skele su još jedan ključni faktor koji obezbeđuje okruženje u kojem ćelije mogu proliferirati, prikačiti i diferencirati. U svom eksperimentu, istraživači su stvorili biorazgradivu, poroznu skelu iz jednakih dijelova kopolimera poznatih kao PLGS i PLLA.
“PLGA je izabrana da obezbedi fleksibilnost, dok je PLLA izabrana da obezbedi krutost”, rekao je Ganz u saopštenju za štampu.
Ganz i kolege su pretpostavili da kombinovanje hOMSC-a sa PLGA/PLLA skeletom omogućava pacovima da se oporave od povreda kičmene moždine.
Istraživači su otkrili da je 42 odsto pacova tretiranih hOMSCom moglo da podrži svoje zadnje udove i pokazalo je poboljšane sposobnosti pješačenja tokom prve tri nedelje.
Da bi se ispitao stepen ponovnog povezivanja u povrijeđenim područjima, istraživači su koristili tehnike kao što su slikanje tenzora disfunkcionalnog magnetnog polja i motornog potencijalnog potencijala (MPP).
Dok rezultati u ovom članku ne rešavaju probleme povrede kičmene moždine i onih koji su povezani sa njim, one pružaju obećavajuće metode koje potiču od potrebe za razumijevanjem mehanizama iza oporavka.
Međunarodno ispitivanje pokazalo je da transplantacija matičnih ćelija može da donese velike pozitivne promene za mnoge obolele od multiple skleroze, izjavili su lekari koji su učestvovali u toj analizi.
Rezultati međunarodnog ispitivanja pokazuju da ta transplantacija može da zaustavi bolest i ublaži simptome, prenosi BBC.
Procedura se sastoji u tome da se uništi imuni sistem pacijenta pomoću lekova za rak i sistem se zatim ponovo podigne pomoću transplantacije matičnih ćelija.
Nešto više od 100 pacijenata učestvovalo je u ispitivanju u bolnicama u Čikagu, SAD, Šefildu u Britaniji, Upsali u Švedskoj i Sao Paolu u Brazilu. Svi su oni imali multiplu sklerozu sa smenjivanjem perioda vraćanja bolesti i dugotrajnog povlačenja znakova oboljenja, odnosno remisije.
Privremeni rezultati objavljeni su na godišnjem sastanku Evropskog društva za transplantaciju kostiju i koštane srži u Lisabonu.
U ispitivanju su pacijenti dobijali ili terapiju lekovima ili transplantaciju matičnih ćelija terapijom HSCT. Pacijenti u grupi koja je primala transplantirane matične ćelije primetili su smanjenje onesposobljenja, dok su se simptomi pogoršali u drugoj grupi.
Posle godinu dana zabeležen je samo jedan slučaj vraćanja bolesti u grupi koja je tretirana matičnim ćelijama u poređenju sa 39 iz druge grupe koja je primala lekove.
Posle praćenja pacijenata u proseku tri godine, transplantacija nije uspela kod tri od 52 pacijenta (šest odsto), u poređenju sa 30 od 50 pacijenata (60 odsto) iz kontrolne grupe koja je tretirana lekovima, prenosi BBC.
Profesor Ričard Bert, vodeći istraživač na univerzitetu Nortvestern u Čikagu rekao je za BBC da su podaci “zapanjujući” u prilog transplantacije u odnosu na najbolje raspoložive lekove.
“Neurološka zajednica bila je skeptična oko ove terapije, ali ovi rezultati će to promeniti”, rekao je Bert.
U tretmanu se koristi hemoterapija da se uništi oštećeni imuni sistem i zatim se matične ćelije uzete iz krvi i koštane srži pacijenta ponovo ubacuju. Ove ćelije nisu pogođene multipla sklerozom i one ponovo i grade imuni sistem pacijenta.
Profesor Bazil Šarok, neurolog u bolnici Rojal Holamšir rekao je da su istraživanja još u prelaznoj fazi, ali ako se uzme to u obzir, da je ovo najbolji rezultat koji je video u bilo kom ispitivanju za multiplu sklerozu.
Lekari ukazuju da ovaj tretman ne odgovara svim pacijentima sa muliplom sklerozom i da proces može da bude težak, uključujući hemoterapiju i nekoliko nedelja izolacije u bolnicama.
Doktorka Suzana Kolhilhas rekla je da će transplantacija matičnim ćelijama HSCT uskoro biti priznata kao ustanovljen tretman u Engleskoj i da će tada prioritet biti da se osigura da pacijenti kojima to može da pomogne dobiju tu terepiju.
Multipla skleroza je hronična zapaljenska bolest centralnog nervnog sistema, a procenjuje se da od nje u Evropi boluje oko 700.000 ljudi, od kojih je oko 75 odsto žena.
U Srbiji od multiple skleroze boluje oko 7.000 ljudi.
Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, Prof. Dr Nadežda Basara, doktorka koja je transplantirala matičnim ćelijama više od 2.000 pacijenata tvrdi: Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Samo dvoje dece iz celog sveta je uspešno transplantirano. Svi mogu biti donatori matičnih ćelija, bez davanja krvi, besplatno.
Čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta trebalo je da predstavlja početak jedne nove zdravstvene revolucije, koja će učiniti da u budućnosti naša deca budu sačuvana od brojnih teških bolesti. U poslednjih 10-ak godina u Srbiji, ali i u regionu gotovo da nije bilo roditelja koji nisu razmišljali isplati li se dati par hiljada evra za budućnost svog deteta, pritom se nadati da im u toj istoj budućnosti uzorci matičnih ćelija nikad neće zatrebati. Pojavilo se bezbroj banaka matičnih ćelija, bezbroj firmi koje su sebe reklamirale kao najuspešnije u čuvanju matičnih ćelija, pojavilo se istovremeno i bezbroj razloga za i protiv uzimanja uzoraka, što je među roditeljima unelo dodatnu zabunu. I nakon što se u Crnoj Gori nedavno desilo da se ugasi kompanija preko koje je sačuvano više od 2.000 uzoraka, panika se zaraznom brzinom preselila i u Srbiju.
Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, Prof. Dr Nadežda Basara, doktorka koja je transplantirala matičnim ćelijama više od 2.000 pacijenata, i objavila u stranim stručnim časopisima preko 100 naučnih radova o matičnim ćelijama (koji su blizu 5.000 puta citirani od drugih svetskih naučnika) u velikom intervjuu za Telegraf.rs otkriva pravu istinu o čuvanju matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta. Dr Basara, čija je uspešnost transplantiranja (prati se kod pacijenta dve godine posle transplantacije) u poslednjih 6 godina na najvišem svetskom nivou od 87%, osim što je glavni JACIE- inspektor evropskog društva transplantatora matičnih celija (EBMT) za transplantacione centre po Evropi, i jedini je svetski priznati hematolog i transplantator matičnih ćelija sa Balkana.
Godinama već upozoravate trudnice putem medija, ali je očigledno da se često više veruje marketinškim kampanjama nego vrhunskim stručnjacima poput Vas. Zašto je to tako?
– To je tako, jer je naš narod lakoveran i naivan, i više veruje nadrilekarima i reklamama nego stručnjacima. Ja sam upozoravala trudnice, jer sam to shvatila kao obavezu prema svome narodu, koji je oduvek od usta odvajao da bi pomogao svom detetu. Osim toga, radim i živim na izvoru informacija, i znam još od 2002. god. da je ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce nepotrebno. Do tada je, među prvima u Nemačkoj, evropski institut EUFETS AG, u kome sam počela da radim 1997, imao sedam kryo-tankova i čuvao je matične ćelije iz pupčane vrpce, sve dok se nije postavilo pitanje ekonomičnosti. Krivci za to su razvoj medicinske nauke (već tada se znalo da su naučnici iz Engleske i Japana počeli da rade na reprogramiranju matičnih ćelija iz sluzokože odraslog čoveka, što je kasnije i rezultiralo Nobelovom nagradom) i velika spremnost Nemaca da budu potencijalni donatori matičnih ćelija. Trenutno, Nemačka ima 8 miliona potencijalnih donatora, i drugi su u Svetu, posle USA.
Možete li da nam demistifikujete čitav proces ostavljanja matičnih ćelija i sve greške u vezi s tom temom?
– Kao prvo, matične ćelije iz pupčane vrpce se mogu ostaviti za budući transplantat, ali je njihov broj tako mali da samo deca ili odrasle osobe koje su lakše od 60kg. mogu da se transplantiraju, i to obično se najčešće uzimaju dva preparata iz različitih, ali sličnih pupčanih vrpci. Inače, proces diferencijacije i umnožavanja tih ćelija je strašno skup, kao i logistika, da je neki put ukupni iznos veći od kupovine gotovog transplantata od nesrodnog ili srodnog donora. Uz to, nemate nikakvu sigurnost da će se sve te ćelije održati na -150°, a studije su pokazale, da za vreme umnožavanja ćelija in-vitro, dolazi do genetskih promena i mutacija ćelija. Ta vrsta transplantacije se i dalje radi u zemljama sa stanovništvom nižeg rasta, ali sve manje.U Nemačkoj se, na primer, skoro uopšte ne radi, iz vrlo prostog razloga: za preko 85% pacijenata se u današnje vreme može naći donator u svetskoj bazi podataka od 30 miliona potencijalnih donatora, a u ostalih 15 % slučajeva donor je iz porodice, haploidentičan (majka, otac, sestra, brat), i ta vrsta transplantacije je u ogromnom usponu u celom svetu.
– Kao drugo, kada su firme koje se bave čuvanjem matičnih ćelija iz pupčane vrpce shvatile, da se te ćelije sve manje koriste, smislile su drugu strategiju – upotrebu tih ćelija kao regenerativne ćelije. Naravno, u “normalnim” zemljama to nije moglo da se propagira, jer su se stručnjaci i univerziteti odmah izjasnili protiv, i narod je bio informisan. Sto se tiče informisanja, institucije zdravstva u Nemačkoj od 2009. intezivno informišu buduće roditelje da je čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika nepotrebno.
Na šta sve treba paziti, koje se sve stvari u vezi s matičnim ćelijama iz pupčanika reklamiraju, a potencijalno nisu istinite?
– Nije istina da mogu da se koriste za lečenje autizma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze, itd. tj. za oblast regenerativne medicine. Osim toga, nije objašnjeno narodu da te metode još nisu etablirane, kao i da postoje i druge metode, kao sto je reprogramiranje somatskih ćelija. Tu je informisanje naroda od strane medicinskih institucija sistema totalno zakazalo. Ono što je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, redovno, da se u čekaonicama, ambulantama, u dnevnoj štampi, na internet stranicama medicinskih ustanova, itd., pojavljuju informacije pripremljene od državnih institucija koje i mi imamo, kao što su Ministarstvo zdravlja, Univerzitetske klinike, Lekarska komora i drustvo, itd., o tome koje se samo bolesti leče matičnim ćelijama i šta je tu istina, da li matične ćelije iz pupčane vrpce treba ostavljati ili ne. To je u zemlji Srbiji nedostupno narodu. Kako onda da ne poveruju reklamama, kada im se samo one serviraju kroz medije.
Koji je pravi smisao davanja matičnih ćelija i koja jeste realna mogućnost potencijalnog iskorištavanja?
– Matične ćelije se daju da bi zamenile bolesne matične ćelije i omogućile stvaranje novih zdravih krvnih ćelija. To se radi transplantacijom matičnih ćelija kao jedino naučno dokazanom metodom. Sve ostalo je mešetarenje, jer nije dokazano u kliničkim studijama.
Zašto se često dešava da po uzimanju uzorka iz banke matičnih ćelija stigne odgovor da dati uzorak nije upotrebljiv, a kompanije ipak naplaćuju uslugu uzimanja i taksu za izvoz krvi?
– Najčešći razlog je kontaminacija bakterijama, što je razumljivo kada se zna da se bebe rađaju najčešće vaginalnim putem, i pored dezinfekcije pupčane vene pre venepunkcije. Drugi razlog je mali broj matičnih ćelija. Još pre 20 godina je skoro 30% preparata propadalo, jer nisu ispunjavali kriterijume.
Možete li da nam navedete neki slučaj kada su matične ćelije iz pupčanika izlečile ili spasle dete ili osobu kojoj su namenjene i slučajeve u kojima to zapravo nije bilo (ili nije) moguće?
– Iz moje prakse ne mogu, jer sam za 20 godina rada u Nemačkoj samo dva pacijenta transplantirala i oboje su imali puno komplikacija. Prvi slučaj deteta je transplantiran 1988. u Parizu, a transplantat je stigao iz New York banke. Dete nije imalo drugog donora. Za jedan intervju, mislim da je bio 2013. ili 2014, da bih dala tačne podatke, pozvala sam kolegu iz Pariza, Prof. Dr. Rocha Vandersona, koji je bio zadužen od Svetske zdravstvene federacije za statistiku, i dobila sam poražavajući podatak: svega dvoje dece iz celog sveta je uspešno transplantirano sopstvenim matičnim ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce!
Da li su članovi porodice zaista kompatibilni po tom pitanju i da li je zaista moguće da se uzorak koristi za još jednog člana porodice, kako se reklamira?
– Ne koristi se u praksi, jer nema potrebe za primenu kod članova porodice.
Šta se zaista desilo u Crnoj Gori nakon gašenja predstavništva kompanije Cryo save i da li je 2.000 uzoraka ipak dostupno ljudima koji su preko te kompanije ostavili matične ćelije?
– Kompanija Cryo-Save je poznata internacionalna kompanija i podleže evropskim zakonima, pa je nemoguće da 2.000 uzoraka jednostavno nestane! Kako se Ministarstvo zdravlja Crne Gore ne oglašava po tom pitanju, a oni su dali stranim firmama dozvolu i stoje iza iznošenja matičnih ćelija pupčane vrste iz zemlje, roditeljima iz Crne Gore ne preostaje ništa drugo nego da se udruže i napižu dopis Cryo-Save-u (mislim da je centrala u Holandiji, a labaratorije i kryo-lager u Belgiji), u kome traže da se o trošku kompanije obezbedi da predstavnik roditelja poseti datoteku i kryo-lager gde se čuvaju te ćelije. Trebalo bi da im izađu u susret i pokažu na kojim se tačno pozicijama u kryo-tankovima nalaze uzorci i demonstriraju probno vađenje slučajno izabranih uzoraka. Ako do toga ipak ne dođe, u šta ne verujem, treba da se obrate Ministarstvu zdravlja Crne Gore da oni preduzmu mere. U svim zemljama EU postoje državne institucije koje kontrolišu rad tih firmi. Recimo u Nemačkoj je to PEI (Paul- Ehrlich- Institut).
Možete li da date Vaš završni savet i poruku svima koji su do sada dali uzorke i poruku svim budućim roditeljima koji to žele da urade?
– Moj završni savet se nije promenio: Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Ako roditelji žele nešto da urade, treba da se prijave kao donatori matičnih ćelija Zavodu za transfuziju krvi, za to ne moraju ni krv da daju, već samo razmaz sluzokoze usne duplje, a i ne košta ih ništa. Na taj način će se povećati broj donora, tako da će u skoroj budućnosti preko 90% pacijenata moći da se izleči koristeći identične matične ćelije od nesrodnog donora iz svetske banke podataka.
Prof Dr Nadežda Basara dugogodišnji je QP (Qualified Person) – najodgovornija osoba pred Zakonom o lekovima i državnim institutom PEI za proizvodnju i kryo-konzerviranje matičnih ćelija i proizvedenih transplantata u clean rooms pod GMP normama. Ima dve specijalizacije: internu medicinu u Nemačkoj i kliničku farmakologiju iz Beograda, i sub-specijalizaciju iz hematologije i onkologije. Magistrirala je i doktorirala u Beogradu, a postala docent i profesor medicine u Nemačkoj, kao jedina koja nije rođena i nije se školovala van Srbije. Ispituje studente na završnom ispitu medicine, kao i specijalizante na Univerzitetu u Kielu, i mentor je doktorantima.
