Dr Dušan Ilić o tome kako je iz matičnih ćelija stvorio ljudsku kožu, “pravljenju” embriona, svojoj naučnoj karijeri, planovima, o tome kako bolesnima prodaju maglu za puno para…
NA svetskoj mapi znamenitih naučnika, koji pomeraju granice u oblastima kojima se bave, bez dileme je i srpski genetičar prof. dr Duško Ilić. Ime ovog istraživača sa Kings koledža u Londonu obišlo je svet kada je sa svojim timom iz matičnih ćelija stvorio ljudsku kožu.
Na put u svetski prestižne laboratorije i univerzitete Ilić je krenuo iz Vukovara, gde je rođen i završio srednju medicinsku školu. U Beogradu je diplomirao na dva fakulteta – Medicinskom i Molekularnoj biologiji. Radio je u Institutu „Vinča“, a zatim kao asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Potom je otišao na doktorat u Japan, kao stipendista Vlade Japana.
– Tamo sam proveo šest godina, radeći u Tokiju, Tsukubi i na univerzitetu u Kumamotu na ostrvu Kjušu. Iz Japana sam prešao u San Francisko, gde sam ostao 13 godina, radeći i u akademiji, i u kompaniji u Silicijumskoj dolini. U London, na Kings koledž, prešao sam 2009. godine, a danas živim između Londona i San Franciska – priča naš sagovornik svoj profesionalni put.
Skromno i nepretenciozno, govoreći o svojim naučnim rezultatima, naglašava da su u nauci napravljeni veliki pomaci, ali da su mnoga značajna istraživanja tek u začetku.
Predvodili ste tim koji je iz matičnih ćelija stvorio ljudsku kožu. Koliko je to bio veliki proboj u nauci?
– Napravili smo prototip nove generacije modela za testiranje lekova za kožne bolesti. Model je dobio popriličan publicitet, što je doprinelo nabavci sredstava za njegovo dalje usavršavanje. Da bi našao široku primenu, trebalo bi da bude upotrebljiv bar nekoliko sedmica. Sada pokušavamo da mu produžimo „rok trajanja“.
Kakve rezultate vaših istraživanja možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti?
– Nastavljam rad sa kožom napravljenom iz matičnih ćelija. Između ostalog, radim i na kreiranju modela za testiranje novih lekova protiv ekcema. Vodim projekat, koji finansiraju Danci, u kome pored mog tima učestvuju i grupe iz San Franciska, Irske i Imperijal koledža u Londonu. Pošto mi je laboratorija bazirana na klinici za veštačku oplodnju u Gajovoj bolnici u Londonu, veliki deo mog istraživanja fokusiran je na embriologiju i veštačku oplodnju.
Nedavno je tim sa Kembridža kombinovanjem dva tipa matičnih ćelija stvorio embrion miša u laboratoriji. Koliko je ovo važan momenat u nauci?
– Tim iz Kembridža, koji je kreirao model mišjeg embriona iz matičnih ćelija, jedan je od vodećih u svetu. Poslednjih godina objavili su nekoliko izvanrednih naučnih radova iz polja embriologije, koji nam omogućuju uvid u razvoj nakon ugrađivanja embriona u zid materice, za šta, do sada, nije postojao nikakav odgovarajući model. U ovom radu su ne samo pokazali da je moguće kreirati strukturu koja izgleda poput pravog embriona, nego su i demonstrirali kako se mogu analizirati signalni putevi koji rukovode prvim danima razvoja.
Koje mogućnosti očekujete od matične ćelije u lečenju najtežih bolesti?
– Terapiji matičnim ćelijama pripisuju se magične moći. Mnogo toga što se čuje nije istina i svodi se na prodavanje magle za puno para. Ljudi koji boluju od teških, zasada neizlečivih oboljenja, potrošiće poslednju paru za nešto od čega očekuju spas ili olakšanje. Međutim, ima situacija u kojima terapija matičnim ćelijama pomaže i prvi rezultati su poprilično obećavajući. Međutim, proći će godine dok takva terapija bude dostupna svakome. Veliki broj terapija je još u fazi kliničkog ispitivanja.
U kojim oboljenjima se očekuju konkretni rezultati?
– Ne bih želeo da izdvajam nijedno specifično oboljenje, ali u nekoliko slučajeva, kao što su recimo terapija oštećene kičmene moždine ili slepila zbog degeneracije retine, napravljeni su znatni pomaci. Postoji, takođe, čitav niz oboljenja, kao što su npr. multipla skleroza ili druga sistemska autoimuna oboljenja, u kojima terapija matičnim ćelijama može voditi poboljšanju zdravstvenog stanja, ali samo za neki određeni vremenski period. Neće izlečiti samo oboljenje.
Gde je etička granica u savremenoj nauci, kada je reč o eksperimentima sa ljudskim ćelijama?
– Šta je etički, a šta nije i gde je granica vrlo je diskutabilno. Ako biste, na primer, u Velikoj Britaniji kombinovali genetski materijal tri osobe da biste izbegli prenošenje na potomstvo oboljenja vezanih za mutacije u mitohondrijama, ne biste prekršili zakon. Za istu stvar završili biste iza rešetaka u većini zemalja, uključujući i SAD. S druge strane, na primer, tokom veštačke oplodnje, u veterini je standardna procedura podeliti nekoliko dana star embrion na dva i na taj način kreirati blizance. Etički komitet Američkog udruženja za reproduktivnu medicinu smatra da bi takav zahvat kod ljudi bio etički prihvatljiv i podstiče lekare, dok biste za tako nešto u Velikoj Britaniji izgubili licencu za rad i završili u zatvoru.
Jednom prilikom izjavili ste da biste rado u Srbiji osnovali firmu za regenerativnu medicinu. Da li je taj projekat blizu realizacije?
– To je, nažalost, još samo želja. Naša ideja je da pomognemo pacijentima sa ranama koje teško zarastaju ili opekotinama. To je moguće ako se vodenjak odvoji pažljivo od posteljice i obradi na određeni način, te stavi na ovakve rane. Ovakav tretman znatno pomaže zarastanju. Iako se to tehnički može uraditi kod nas i postoji zainteresovanost i lekara i pacijenata, nismo bili u mogućnosti da pribavimo investiciju od 300.000 do 400.000 evra da bi se sve to pokrenulo. I dalje pokušavamo, ali nekolicina stranih investitora s kojima smo bili u kontaktu, čim je pomenuta Srbija, odmah je počela da sumnja da li je sve regularno. Bili su sumnjičavi i sa pitanjima – ako tehnologija radi kao što tvrdimo, zašto to ne raditi u Engleskoj, Nemačkoj ili nekoj drugoj tehnički i ekonomski razvijenoj zemlji. A od domaćih investitora do sada nije bilo nikakve koristi.
Završili ste dva fakulteta u Srbiji. Da li ste u kontaktu ili sarađujete sa kolegama odavde?
– Održavam kontakte sa nekoliko kolega iz generacije, ali kako smo svi u različitim granama, mogućnosti za saradnju nisu velike.
Pratite li šta radi naučna zajednica u našoj zemlji? Na kom je to nivou u odnosu na svet?
– Koliko sredstava se daje za nauku i kakva je organizacija nabavke materijala, dobro je da nauka uopšte i postoji. Ali to ne znači da nema talentovanih mladih ljudi kojima treba pružiti šansu. Nažalost, da bi taj talenat iskoristili i nešto profesionalno ostvarili, moraju otići iz Srbije.
Kada bi postojali uslovi za rad kakvi su vam potrebni, da li biste se vratili u Srbiju?
– Povratak u Srbiju nije realna mogućnost i kada bi uslovi za rad postali znatno bolji. Nije u pitanju samo finansiranje projekata, nego i infrastruktura, kadar i zakonska regulativa.
Izvor: Вечерње Новости