Kvadriplegičar, predstavljen samo imenom Tibol (28), poslednje dve godine testirao je pomagalo u istraživačkom centru Klinatek u Grenoblu.
Po završetku testiranja, prvi put je stao na sopstvene noge nakon što je 2015. godine, u teškoj nesreći, zadobio povredu kičme.
Mladom Francuzu su, pre svega, morali da ugrade dva implantata u mozak, preko kojih će se emitovati moždani signali.
On je, zatim, vežbao na virtuelnom simulatoru pokreta, pomoću koga su „dekodirani“ moždani talasi, kako bi na kraju bio napravljen algoritam za „robotsko odelo“.
Da li je kvadriplegičar prohodao?
Tibol je od početka celog procesa prepešačio oko 100 metara.
Iako ova tehnologija izgleda impresivno, ona je zasad samo dokaz da taj koncept može da radi, upozorava profesor iz Londona Tom Šekspir, i dodaje da oko toga ne bi trebalo praviti pompu.
Tibol je, i pored toga, pun optimizma i smatra da je njegovim primerom poslata poruka nade ljudima koji su se našli u stanju poput njegovog.
„Ovo je moguće i pored našeg hendikepa!“, istakao je Tibol.
Šta donosi budućnost?
Svojim razvojem tehnologija sve više ulazi u sferu medicine kako bi ponudila rješenja za širok spektar medicinskih stanja. Međutim, povezivanje mozga sa perifernim uređajima, u ovom slučaju egzoskeletonom, je mnogo više od medicine. To je idući neophodan korak u razvoju čovječanstva. Zbog toga vojska i velike tehnološke kompanije širom svijeta uveliko rade na ovom problemu.
Elon Musk je u julu 2016. osnovao Neuralink Corp. kako bi stvorio interfejs mozga i kompjutera ultra visoke propusnosti za povezivanje ljudi i mašina.
Ne treba sumnjati da će u tome uspjeti ali će za to sigurno biti potrebna decenija ili dvije napornog rada u uslovima mira i ekonomske stabilnosti.
Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, Prof. Dr Nadežda Basara, doktorka koja je transplantirala matičnim ćelijama više od 2.000 pacijenata tvrdi: Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Samo dvoje dece iz celog sveta je uspešno transplantirano. Svi mogu biti donatori matičnih ćelija, bez davanja krvi, besplatno.
Čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta trebalo je da predstavlja početak jedne nove zdravstvene revolucije, koja će učiniti da u budućnosti naša deca budu sačuvana od brojnih teških bolesti. U poslednjih 10-ak godina u Srbiji, ali i u regionu gotovo da nije bilo roditelja koji nisu razmišljali isplati li se dati par hiljada evra za budućnost svog deteta, pritom se nadati da im u toj istoj budućnosti uzorci matičnih ćelija nikad neće zatrebati. Pojavilo se bezbroj banaka matičnih ćelija, bezbroj firmi koje su sebe reklamirale kao najuspešnije u čuvanju matičnih ćelija, pojavilo se istovremeno i bezbroj razloga za i protiv uzimanja uzoraka, što je među roditeljima unelo dodatnu zabunu. I nakon što se u Crnoj Gori nedavno desilo da se ugasi kompanija preko koje je sačuvano više od 2.000 uzoraka, panika se zaraznom brzinom preselila i u Srbiju.
Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, Prof. Dr Nadežda Basara, doktorka koja je transplantirala matičnim ćelijama više od 2.000 pacijenata, i objavila u stranim stručnim časopisima preko 100 naučnih radova o matičnim ćelijama (koji su blizu 5.000 puta citirani od drugih svetskih naučnika) u velikom intervjuu za Telegraf.rs otkriva pravu istinu o čuvanju matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta. Dr Basara, čija je uspešnost transplantiranja (prati se kod pacijenta dve godine posle transplantacije) u poslednjih 6 godina na najvišem svetskom nivou od 87%, osim što je glavni JACIE- inspektor evropskog društva transplantatora matičnih celija (EBMT) za transplantacione centre po Evropi, i jedini je svetski priznati hematolog i transplantator matičnih ćelija sa Balkana.
Godinama već upozoravate trudnice putem medija, ali je očigledno da se često više veruje marketinškim kampanjama nego vrhunskim stručnjacima poput Vas. Zašto je to tako?
– To je tako, jer je naš narod lakoveran i naivan, i više veruje nadrilekarima i reklamama nego stručnjacima. Ja sam upozoravala trudnice, jer sam to shvatila kao obavezu prema svome narodu, koji je oduvek od usta odvajao da bi pomogao svom detetu. Osim toga, radim i živim na izvoru informacija, i znam još od 2002. god. da je ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce nepotrebno. Do tada je, među prvima u Nemačkoj, evropski institut EUFETS AG, u kome sam počela da radim 1997, imao sedam kryo-tankova i čuvao je matične ćelije iz pupčane vrpce, sve dok se nije postavilo pitanje ekonomičnosti. Krivci za to su razvoj medicinske nauke (već tada se znalo da su naučnici iz Engleske i Japana počeli da rade na reprogramiranju matičnih ćelija iz sluzokože odraslog čoveka, što je kasnije i rezultiralo Nobelovom nagradom) i velika spremnost Nemaca da budu potencijalni donatori matičnih ćelija. Trenutno, Nemačka ima 8 miliona potencijalnih donatora, i drugi su u Svetu, posle USA.
Možete li da nam demistifikujete čitav proces ostavljanja matičnih ćelija i sve greške u vezi s tom temom?
– Kao prvo, matične ćelije iz pupčane vrpce se mogu ostaviti za budući transplantat, ali je njihov broj tako mali da samo deca ili odrasle osobe koje su lakše od 60kg. mogu da se transplantiraju, i to obično se najčešće uzimaju dva preparata iz različitih, ali sličnih pupčanih vrpci. Inače, proces diferencijacije i umnožavanja tih ćelija je strašno skup, kao i logistika, da je neki put ukupni iznos veći od kupovine gotovog transplantata od nesrodnog ili srodnog donora. Uz to, nemate nikakvu sigurnost da će se sve te ćelije održati na -150°, a studije su pokazale, da za vreme umnožavanja ćelija in-vitro, dolazi do genetskih promena i mutacija ćelija. Ta vrsta transplantacije se i dalje radi u zemljama sa stanovništvom nižeg rasta, ali sve manje.U Nemačkoj se, na primer, skoro uopšte ne radi, iz vrlo prostog razloga: za preko 85% pacijenata se u današnje vreme može naći donator u svetskoj bazi podataka od 30 miliona potencijalnih donatora, a u ostalih 15 % slučajeva donor je iz porodice, haploidentičan (majka, otac, sestra, brat), i ta vrsta transplantacije je u ogromnom usponu u celom svetu.
– Kao drugo, kada su firme koje se bave čuvanjem matičnih ćelija iz pupčane vrpce shvatile, da se te ćelije sve manje koriste, smislile su drugu strategiju – upotrebu tih ćelija kao regenerativne ćelije. Naravno, u “normalnim” zemljama to nije moglo da se propagira, jer su se stručnjaci i univerziteti odmah izjasnili protiv, i narod je bio informisan. Sto se tiče informisanja, institucije zdravstva u Nemačkoj od 2009. intezivno informišu buduće roditelje da je čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika nepotrebno.
Na šta sve treba paziti, koje se sve stvari u vezi s matičnim ćelijama iz pupčanika reklamiraju, a potencijalno nisu istinite?
– Nije istina da mogu da se koriste za lečenje autizma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze, itd. tj. za oblast regenerativne medicine. Osim toga, nije objašnjeno narodu da te metode još nisu etablirane, kao i da postoje i druge metode, kao sto je reprogramiranje somatskih ćelija. Tu je informisanje naroda od strane medicinskih institucija sistema totalno zakazalo. Ono što je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, redovno, da se u čekaonicama, ambulantama, u dnevnoj štampi, na internet stranicama medicinskih ustanova, itd., pojavljuju informacije pripremljene od državnih institucija koje i mi imamo, kao što su Ministarstvo zdravlja, Univerzitetske klinike, Lekarska komora i drustvo, itd., o tome koje se samo bolesti leče matičnim ćelijama i šta je tu istina, da li matične ćelije iz pupčane vrpce treba ostavljati ili ne. To je u zemlji Srbiji nedostupno narodu. Kako onda da ne poveruju reklamama, kada im se samo one serviraju kroz medije.
Koji je pravi smisao davanja matičnih ćelija i koja jeste realna mogućnost potencijalnog iskorištavanja?
– Matične ćelije se daju da bi zamenile bolesne matične ćelije i omogućile stvaranje novih zdravih krvnih ćelija. To se radi transplantacijom matičnih ćelija kao jedino naučno dokazanom metodom. Sve ostalo je mešetarenje, jer nije dokazano u kliničkim studijama.
Zašto se često dešava da po uzimanju uzorka iz banke matičnih ćelija stigne odgovor da dati uzorak nije upotrebljiv, a kompanije ipak naplaćuju uslugu uzimanja i taksu za izvoz krvi?
– Najčešći razlog je kontaminacija bakterijama, što je razumljivo kada se zna da se bebe rađaju najčešće vaginalnim putem, i pored dezinfekcije pupčane vene pre venepunkcije. Drugi razlog je mali broj matičnih ćelija. Još pre 20 godina je skoro 30% preparata propadalo, jer nisu ispunjavali kriterijume.
Možete li da nam navedete neki slučaj kada su matične ćelije iz pupčanika izlečile ili spasle dete ili osobu kojoj su namenjene i slučajeve u kojima to zapravo nije bilo (ili nije) moguće?
– Iz moje prakse ne mogu, jer sam za 20 godina rada u Nemačkoj samo dva pacijenta transplantirala i oboje su imali puno komplikacija. Prvi slučaj deteta je transplantiran 1988. u Parizu, a transplantat je stigao iz New York banke. Dete nije imalo drugog donora. Za jedan intervju, mislim da je bio 2013. ili 2014, da bih dala tačne podatke, pozvala sam kolegu iz Pariza, Prof. Dr. Rocha Vandersona, koji je bio zadužen od Svetske zdravstvene federacije za statistiku, i dobila sam poražavajući podatak: svega dvoje dece iz celog sveta je uspešno transplantirano sopstvenim matičnim ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce!
Da li su članovi porodice zaista kompatibilni po tom pitanju i da li je zaista moguće da se uzorak koristi za još jednog člana porodice, kako se reklamira?
– Ne koristi se u praksi, jer nema potrebe za primenu kod članova porodice.
Šta se zaista desilo u Crnoj Gori nakon gašenja predstavništva kompanije Cryo save i da li je 2.000 uzoraka ipak dostupno ljudima koji su preko te kompanije ostavili matične ćelije?
– Kompanija Cryo-Save je poznata internacionalna kompanija i podleže evropskim zakonima, pa je nemoguće da 2.000 uzoraka jednostavno nestane! Kako se Ministarstvo zdravlja Crne Gore ne oglašava po tom pitanju, a oni su dali stranim firmama dozvolu i stoje iza iznošenja matičnih ćelija pupčane vrste iz zemlje, roditeljima iz Crne Gore ne preostaje ništa drugo nego da se udruže i napižu dopis Cryo-Save-u (mislim da je centrala u Holandiji, a labaratorije i kryo-lager u Belgiji), u kome traže da se o trošku kompanije obezbedi da predstavnik roditelja poseti datoteku i kryo-lager gde se čuvaju te ćelije. Trebalo bi da im izađu u susret i pokažu na kojim se tačno pozicijama u kryo-tankovima nalaze uzorci i demonstriraju probno vađenje slučajno izabranih uzoraka. Ako do toga ipak ne dođe, u šta ne verujem, treba da se obrate Ministarstvu zdravlja Crne Gore da oni preduzmu mere. U svim zemljama EU postoje državne institucije koje kontrolišu rad tih firmi. Recimo u Nemačkoj je to PEI (Paul- Ehrlich- Institut).
Možete li da date Vaš završni savet i poruku svima koji su do sada dali uzorke i poruku svim budućim roditeljima koji to žele da urade?
– Moj završni savet se nije promenio: Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Ako roditelji žele nešto da urade, treba da se prijave kao donatori matičnih ćelija Zavodu za transfuziju krvi, za to ne moraju ni krv da daju, već samo razmaz sluzokoze usne duplje, a i ne košta ih ništa. Na taj način će se povećati broj donora, tako da će u skoroj budućnosti preko 90% pacijenata moći da se izleči koristeći identične matične ćelije od nesrodnog donora iz svetske banke podataka.
Prof Dr Nadežda Basara dugogodišnji je QP (Qualified Person) – najodgovornija osoba pred Zakonom o lekovima i državnim institutom PEI za proizvodnju i kryo-konzerviranje matičnih ćelija i proizvedenih transplantata u clean rooms pod GMP normama. Ima dve specijalizacije: internu medicinu u Nemačkoj i kliničku farmakologiju iz Beograda, i sub-specijalizaciju iz hematologije i onkologije. Magistrirala je i doktorirala u Beogradu, a postala docent i profesor medicine u Nemačkoj, kao jedina koja nije rođena i nije se školovala van Srbije. Ispituje studente na završnom ispitu medicine, kao i specijalizante na Univerzitetu u Kielu, i mentor je doktorantima.
Prof. Dr. Basara sa suprugom Branislavom. Foto: Večer
Lečenje matičnim ćelijama pokazalo se kao jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti – čak 90 odsto je onih izlečenih od malignih i hematoonkoloških bolesti, ističe prof. dr Nada Basara, jedan od najvećih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija.
Kao direktor interne medicine priznate nemačke bolnice “Malteser St. Franziskus” u Flenzburgu, prof. dr Basara je u svom intervjuu za list iz Frankfurta “Vikend vesti” objasnila da primenjuje sve vrste terapija matičnim ćelijama.
– Primenjuje se terapija autolognim matičnim ćelijama koje se dobijaju od samog bolesnika, alogenim matičnim ćelijama od srodnog ili nesrodnog donatora. Posebno sam ponosna na haploidentičnu transplantaciju, koja se radi kada se ne nađe donor i kod koje deca ili roditelji pacijenta doniraju matične ćelije. Ova vrsta transplantacije se i dalje smatra najrizičnijom, međutim nove metode su omogućile da se uspešno primenjuje – ističe prof. dr Basara.
Donor se bira na osnovu HLA tipa, trenutno se testira najmanje deset, a u nekim slučajevima i 12 antigena.
Uz pomoć transplantacije sa matičnim ćelijama iz koštane srži ili periferne krvi, mogu se izlečiti leukemija, limfomi, mijelodisplastični sindromi, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, ali i nemaligne bolesti kao što su anemija i talasemija.
– Zahvaljujući preciznoj tehnologiji, postižu se najbolji rezultati u odabiru donora. Osim toga, važna je i krvna grupa, kao i preležane virusne bolesti i kod pacijenta kao i kod donora – priča prof. dr Basara.
Iako doktorka ističe da Nemačka pruža najkvalitetniju negu ove terapije i dalje veoma skupe, to često koriste i razni mešetari koji pod plaštom humanitarne organizacije ili na drugi način od obolelih uzimaju mnogo više novca nego što je to potrebno.
– U Nemačkoj postoji sistem za obračunavanje bolničkih usluga i zove se “Diagnosis related groups“ (DRG), koji se svake godine menja i po kojem je napravljen cenovnik usluga. Većina bolnica i univerzitetskih centara obračunava za pacijente koji nisu osigurani u Nemačkoj dva-tri puta veće cene. Na primer, ako neka usluga po DGR košta 20.000 evra, predračun je između 40.000 i 60.000 evra. Za prikupljanje pomoći u svrhu lečenja pacijenti bi trebalo da imaju predračun na memorandumu, kao i zakazan termin prijema koji izdaje klinika za koju su se odlučili – objašnjava prof. dr Basara.
Ukoliko nema profakture i zakazanog termina prijema – humanitarne fondacije i mediji bi trebalo da se obrate direktno bolnici ili lekaru i da pozovu i provere.
– Dešava se da profaktura odstupa od orijentacione sume date mejlom ili telefonom. Nedavno sam imala slučaj jedne pacijentkinje iz južne Srbije. Bez profakture i termina prijema unapred je počela da skuplja pomoć i to na osnovu moje orijentacione procene cene koštanja lečenja. Kada je upozorena da ne sme da pominje moje ime u medijima jer još nije dobila ni profakturu a ni termin prijema, uzela je drugu profakturu u bolnici iz Engleske na kojoj je cena transplantacije bila duplo viša nego u bolnici “Malteser St. Franziskus” u kojoj radim – objašnjava prof. dr Nadežda Basara.
Zbog toga ova doktorka se, u dogovoru sa upravom bolnice, u slučajevima srpskih pacijenata odrekla šefovskog dodatka koji iznosi i do 50.000 evra po bolesniku.
– Cilj je bio da i srpskim bolesnicima omogućim transplantaciju kod mene znajući da se sami finansiraju i da moraju da prikupe novac ili čak da prodaju imovinu – iskrena je ova doktorka.
U novembru 2000. transplantacija
Ove godine proslavila je dve decenije rada u Nemačkoj, a do kraja godine očekuje da će obaviti 2000. transplantaciju matičnih ćelija.
– Prvu transplantaciju u Nemačkoj sam uradila januara 1997. godine u transplantacionom centru u Idar-Oberštajnu. Dvehiljadita transplantacija matičnih ćelija je planirana u novembru ove godine – kaže prof. dr Basara.
Dr Dušan Ilić o tome kako je iz matičnih ćelija stvorio ljudsku kožu, “pravljenju” embriona, svojoj naučnoj karijeri, planovima, o tome kako bolesnima prodaju maglu za puno para…
Tretman matičnim ćelijama je tretman za koji se odlučuju mnoge osobe sa povredom kičmene moždine u nadi da će ponovo stati na svoje noge. Da li su matične ćelije spas ili pak poigravanje sa oboljelima?
Postoje dva glavna tipa matičnih ćelija: embrionalne matične ćelije i odrasle matične ćelije.
Istraživanje o matičnim ćelijama je često kontroverzno, ali je takođe dovelo do nevjerovatnog napretka u medicini u posljednjih nekoliko godina, ali ne mnogo u liječenju povreda kičmene moždine ili MS.
