Lečenje matičnim ćelijama pokazalo se kao jedan od najuspešnijih oblika terapije za najteže bolesti – čak 90 odsto je onih izlečenih od malignih i hematoonkoloških bolesti, ističe prof. dr Nada Basara, jedan od najvećih stručnjaka transplantacije matičnih ćelija.
Kao direktor interne medicine priznate nemačke bolnice “Malteser St. Franziskus” u Flenzburgu, prof. dr Basara je u svom intervjuu za list iz Frankfurta “Vikend vesti” objasnila da primenjuje sve vrste terapija matičnim ćelijama.
– Primenjuje se terapija autolognim matičnim ćelijama koje se dobijaju od samog bolesnika, alogenim matičnim ćelijama od srodnog ili nesrodnog donatora. Posebno sam ponosna na haploidentičnu transplantaciju, koja se radi kada se ne nađe donor i kod koje deca ili roditelji pacijenta doniraju matične ćelije. Ova vrsta transplantacije se i dalje smatra najrizičnijom, međutim nove metode su omogućile da se uspešno primenjuje – ističe prof. dr Basara.
Donor se bira na osnovu HLA tipa, trenutno se testira najmanje deset, a u nekim slučajevima i 12 antigena.
Uz pomoć transplantacije sa matičnim ćelijama iz koštane srži ili periferne krvi, mogu se izlečiti leukemija, limfomi, mijelodisplastični sindromi, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, ali i nemaligne bolesti kao što su anemija i talasemija.
– Zahvaljujući preciznoj tehnologiji, postižu se najbolji rezultati u odabiru donora. Osim toga, važna je i krvna grupa, kao i preležane virusne bolesti i kod pacijenta kao i kod donora – priča prof. dr Basara.
Iako doktorka ističe da Nemačka pruža najkvalitetniju negu ove terapije i dalje veoma skupe, to često koriste i razni mešetari koji pod plaštom humanitarne organizacije ili na drugi način od obolelih uzimaju mnogo više novca nego što je to potrebno.
– U Nemačkoj postoji sistem za obračunavanje bolničkih usluga i zove se “Diagnosis related groups“ (DRG), koji se svake godine menja i po kojem je napravljen cenovnik usluga. Većina bolnica i univerzitetskih centara obračunava za pacijente koji nisu osigurani u Nemačkoj dva-tri puta veće cene. Na primer, ako neka usluga po DGR košta 20.000 evra, predračun je između 40.000 i 60.000 evra. Za prikupljanje pomoći u svrhu lečenja pacijenti bi trebalo da imaju predračun na memorandumu, kao i zakazan termin prijema koji izdaje klinika za koju su se odlučili – objašnjava prof. dr Basara.
Ukoliko nema profakture i zakazanog termina prijema – humanitarne fondacije i mediji bi trebalo da se obrate direktno bolnici ili lekaru i da pozovu i provere.
– Dešava se da profaktura odstupa od orijentacione sume date mejlom ili telefonom. Nedavno sam imala slučaj jedne pacijentkinje iz južne Srbije. Bez profakture i termina prijema unapred je počela da skuplja pomoć i to na osnovu moje orijentacione procene cene koštanja lečenja. Kada je upozorena da ne sme da pominje moje ime u medijima jer još nije dobila ni profakturu a ni termin prijema, uzela je drugu profakturu u bolnici iz Engleske na kojoj je cena transplantacije bila duplo viša nego u bolnici “Malteser St. Franziskus” u kojoj radim – objašnjava prof. dr Nadežda Basara.
Zbog toga ova doktorka se, u dogovoru sa upravom bolnice, u slučajevima srpskih pacijenata odrekla šefovskog dodatka koji iznosi i do 50.000 evra po bolesniku.
– Cilj je bio da i srpskim bolesnicima omogućim transplantaciju kod mene znajući da se sami finansiraju i da moraju da prikupe novac ili čak da prodaju imovinu – iskrena je ova doktorka.
U novembru 2000. transplantacija
Ove godine proslavila je dve decenije rada u Nemačkoj, a do kraja godine očekuje da će obaviti 2000. transplantaciju matičnih ćelija.
– Prvu transplantaciju u Nemačkoj sam uradila januara 1997. godine u transplantacionom centru u Idar-Oberštajnu. Dvehiljadita transplantacija matičnih ćelija je planirana u novembru ove godine – kaže prof. dr Basara.
Informišite se i o neprovjerenim terapijama
